У говору у амбасади САД, Харис је рекао да свет мора да почне да делује сада како би се позабавио „чим год спектром“ ризика од вештачке интелигенције, а не само егзистенцијалним претњама попут масовних сајбер напада или биолошког оружја формулисаног помоћу вештачке интелигенције.
„Постоје додатне претње које такође захтевају нашу акцију, претње које тренутно наносе штету и многим људима се такође осећају егзистенцијално“, рекла је она, наводећи да је један старији грађанин одустао од свог здравственог плана због неисправног алгоритма вештачке интелигенције или жена којој је насилни партнер претио лажним фотографијама.
Самит о безбедности вештачке интелигенције је рад из љубави за Сунака, бившег банкара који воли технологију и жели да Велика Британија буде центар за рачунарске иновације, а самит је замислио као почетак глобалног разговора о безбедном развоју вештачке интелигенције.
Харис би требало да присуствује самиту у четвртак, придруживши се владиним званичницима из више од двадесет земаља, укључујући Канаду, Француску, Немачку, Индију, Јапан, Саудијску Арабију и Кину, који су позвани због протеста неких чланова Сунакове владајуће Конзервативне странке.
Потписивање споразума, названог Блечлијска декларација, био је успех, чак и ако је оскудан у детаљима и не предлаже начин за регулисање развоја вештачке интелигенције. Земље су се обавезале да ће радити на „заједничком споразуму и одговорности“ о ризицима вештачке интелигенције и да ће одржати низ даљих састанака. Јужна Кореја ће за шест месеци одржати мини виртуелни самит о вештачкој интелигенцији, а затим и онај уживо у Француској за годину дана.
Заменик министра науке и технологије Кине, Ву Жаохуи, рекао је да је технологија вештачке интелигенције „неизвесна, необјашњива и да јој недостаје транспарентности“.
„То доноси ризике и изазове у етици, безбедности, приватности и правичности. Његова сложеност је све већа“, рекао је, напомињући да је кинески председник Си Ђинпинг прошлог месеца покренуо Глобалну иницијативу за управљање вештачком интелигенцијом.
„Позивамо на глобалну сарадњу како бисмо делили знање и учинили технологије вештачке интелигенције доступним јавности под условима отвореног кода“, рекао је он.
Генерални директор Тесле, Илон Маск, такође би требало да разговара са Сунаком о вештачкој интелигенцији у разговору који ће бити стримован у четвртак увече. Технолошки милијардер био је међу онима који су раније ове године потписали изјаву којом се упозорава на опасности које вештачка интелигенција представља за човечанство.
Председница Европске комисије Урсула фон дер Лајен, генерални секретар Уједињених нација Антонио Гутереш и руководиоци америчких компанија за вештачку интелигенцију као што су Anthropic, Google-ов DeepMind и OpenAI, као и утицајни рачунарски научници попут Јошуе Бенђа, једног од „кумова“ вештачке интелигенције, такође присуствују састанку у Блечли парку, бившој строго поверљивој бази за дешифровање из Другог светског рата, која се сматра родним местом модерног рачунарства.
Присутни су рекли да формат састанка иза затворених врата подстиче здраву дебату. Неформалне сесије умрежавања помажу у изградњи поверења, рекао је Мустафа Сулејман, извршни директор компаније Inflection AI.
У међувремену, на формалним дискусијама „људи су били у могућности да дају веома јасне изјаве, и ту се виде значајна неслагања, како између земаља севера и југа (и) земаља које су више за отворени код, а мање за отворени код“, рекао је Сулејман новинарима.
Системи вештачке интелигенције отвореног кода омогућавају истраживачима и стручњацима да брзо открију проблеме и реше их. Али мана је то што када се систем отвореног кода објави, „свако може да га користи и подеси у злонамерне сврхе“, рекао је Бенђо на маргинама састанка.
„Постоји та некомпатибилност између отвореног кода и безбедности. Па како да се носимо са тим?“
Само владе, а не компаније, могу заштитити људе од опасности вештачке интелигенције, рекао је Сунак прошле недеље. Међутим, такође је позвао да се не жури са регулисањем технологије вештачке интелигенције, рекавши да је прво потребно у потпуности разумети.
Насупрот томе, Харис је нагласио потребу да се позабави садашњим ситуацијама, укључујући „друштвене штете које се већ дешавају, као што су предрасуде, дискриминација и ширење дезинформација“.
Она је указала на извршну наредбу председника Џоа Бајдена ове недеље, којом се утврђују мере заштите за вештачку интелигенцију, као доказ да САД предњаче у развоју правила за вештачку интелигенцију која раде у јавном интересу.
Харис је такође охрабрио друге земље да се придруже обећању које подржавају САД да ће се придржавати „одговорне и етичке“ употребе вештачке интелигенције у војне циљеве.
„Председник Бајден и ја верујемо да сви лидери... имају моралну, етичку и друштвену дужност да осигурају да се вештачка интелигенција усвоји и унапреди на начин који штити јавност од потенцијалне штете и осигурава да сви могу да уживају у њеним предностима“, рекла је она.
Време објаве: 21. новембар 2023.
